Магнус

Магнус Карлсен, познат као „шаховски Моцарт“, постао је шаховски велемајстор у тринаестој, а тутулу светског шампиона освојио је у двадесет и другој години. Насупрот многим шаховским мајсторима, не одликује се само урођеном вештином и изванредном меморијом већ и тиме што, својом креативношћу и интуицијом, те одлике успешно комбинује. Памћење потеза и процењивање вероватноћа су оно што једног шахисту може одвести веома далеко. Али, Магнусово путовање ипак доказује да постоје и други елементи игре, они које је немогуће измерити или проценити. Већ од детињства, као чудо од детета, Магнус је тежио ка томе да постане шаховски првак. Док су већини играча неопходни веома строги услови окружења да би усавршили своје вештине, Магнусова бриљантност најјаче се истиче у присуству породице, као извора љубави и подршке.